MAKONDO | Zoran Stefanović o Topiju i „Pričama iz Velikog rata“
17644
single,single-post,postid-17644,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-9.1.3,wpb-js-composer js-comp-ver-4.11.2.1,vc_responsive
 

29 Sep Zoran Stefanović o Topiju i „Pričama iz Velikog rata“

Zoran Ste­fa­no­vić o Topi­ju i „Pri­ča­ma iz Veli­kog rata“:

Pred nama je, dakle, Evro­pa. Mit­ska po svo­joj kul­tu­ri i napret­ku, u dani­ma pro­i­ste­klim iz Lepog doba. I jedan nara­štaj veli­kih moguć­no­sti, pra­de­do­vi. Od sve­ga toga su nam osta­le samo — Pri­če iz Veli­kog rata. 
U fron­tov­skim sve­do­če­nji­ma o tri lič­na sve­mi­ra str­pa­na u tor­bu onih većih, goro­stas ita­li­jan­skog stri­pa Ser­đo Topi (1932–2012) pri­ka­zu­je nam vre­me koje već ima elek­trič­nu rasve­tu, tele­fo­ne, auto­mo­bi­le, diri­ža­ble i avione. Ali i drev­ne sile u vazdu­hu, zemlji, vodi — baš kako reko­še sta­ri, dok su im se mla­đi u sebi sme­ja­li.
Upr­kos bes­kra­ja gra­fič­kog crni­la, i pro­va­lji­va­nja sve­tlo­sti koja često guta naš svet, ovaj moć­ni pri­po­ved­ni trip­tih izve­zen je nežnim niti­ma. Ali je i ogo­ljen na naj­nu­žni­je, bez trun­ke viška poda­ta­ka koji bi da (udžbe­nič­ki) pri­kri­ju stva­ri.
Sedi­mo u gustoj tiši­ni posle čita­nja ove zbir­ke, jer Topi nije bio samo maj­stor gra­fič­kog fili­gra­na, čarob­njak kom­po­zi­ci­je i strip­ske reži­je, već i pro­fi­nje­ni pesnik sve­ga ljud­skog. Objek­tiv­ni vidi­lac čove­čan­skog od kojeg zazi­re­mo.